Свест о комплексности односа културе, демографије и климе већ дуго је присутна у археологији и антропологији. Ова тема је од цен- тралног значаја у неолитској археологији Европе, а посебно када је реч о питањима која се односе на ширење неолита и неолитску демографску транзицију. У овом раду даћемо критички осврт на ранија истраживања, као и нове резултате засноване на палеодемографској реконструкцији популационе динамике у деловима југоисточне Европе током 7. и 6. миленијума пре наше ере. Метод сумираних дистрибуција вероватноће калибрисаних радиокарбонских датума примењен је на публиковане да- туме са територије Србије, Бугарске и Мађарске, а добијене кривуље поређене су са подацима о климатским показатељима. Резултати указују на то да постоје одређене назнаке о томе да су климатски обрасци пове- зани са променама у култури и демографији на различитим скалама, али да на тренутном степену истражености не постоје довољно јаки показа- тељи узрочних веза међу овим појавама.