Током археолошких истраживања на Винчи 1931. године, Милоје Ва- сић открио је групну гробницу која је припадала старчевачкој култури. Васић је сахрану девет одраслих индивидуа окарактерисао као “костур- ницу са дромосом”, а аутори који су се након њега бавили овим налазом, иако су имали различите ставове о архитектонским карактеристикама гробнице, нису доводили у питање да се ради о групној гробници. Међу- тим, недавна анализа оргиналне фотодокументације “групне гробнице” која се чува у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду обављена у Лабораторији за биоархеологију, пружила је сасвим друга- чију интерпретацију овог налаза. Наиме, за четири индивидуе (гробови 2, 3, 4 и 8) недвосмислено је утврђено да су сахрањене грудима и лицем ка земљи, што поред тога што наравно не одговора страчевачкој погреб- ној пракси, може да указује или на специфичну погребну праксу која до сада у овој културу није забележена или, што је вероватније, на то да су бар када су у питању ове четири индивидуе, у питању или насилне смрти или одређен негативни однос према овим покојницима или пак да је сама локација место злочина. Да се највероватније ради о неолитском месту злочина говори нарочито положај индивидуе из гроба 8 код које су, поред тога што је сахрањена грудима ка земљи, фемури савијени тако да су постављени на леђа, што је положај до којег је морало доћи насил- ним актом који је врло вероватно подразумевао и везивање. Циљ рада је да се покаже како форензички приступ и самој фотодокументацији може пружити обиље нових података не само о погребној пракси него евентуално може омогућити и откриће праисторијских места злочина.