Sjedinjene Države danas ni približno ne predstavljaju monolitno jedinstveni i homogeni blok kakvim se prosečnom i laičkom posmatraču ishitreno mogu učiniti. Takvo stanje postalo je posebno očigledno nakon pobede Donalda Trampa na 58. predsedničkim izborima koji su polarizovali američku javnost više nego bilo koji u novijoj istoriji. Međutim, ideološka razilaženja koja su se intenzivirala u poslednjih par godina ne predstavljaju novinu i daleko su složenija i starija od sukoba na liniji Tramp–Klinton. Takođe, republikansko-demokratske nesuglasice ne ograničavaju se samo na pitanja pristupa i metodologije; po svoj prilici, iza njih stoje duboko i fundamentalno suprotstavljeni pogledi na svet čije se razmere često gube iz vida. Spoljna politika SAD je, iako često skrajnuta od strane pitanja mnogo bližih prosečnom glasaču, poput migracija, oporezivanja ili zdravstvene politike, jedna od arena u kojima se pomenute ideološke pozicije sučeljavaju. Dve godine po preuzimanju funkcije, predsednik Tramp je svojim kursom izolacionističkog političkog nativizma približio Republikansku partiju njenim ideološkim korenima. No, različiti politički polovi koji obeležavaju američku unutrašnju politiku (konzervativni i liberalni) se zbog američkog transkontinentalnog uticaja projektuju na čitav svet, te će globalni odnos snaga među ovim polovima biti po svemu sudeći odlučen na američkom unutrašnjem planu, prvenstveno na izborima za predsednika SAD 2020. godine.