Настоящая работа посвящена одному из типов непрямых употреблений императива в русском и сербском языках – повествовательному императиву, в контексте его сравнительно-сопоставительного анализа. В первой части работы автор попытался показать, что в сербском, как и в русском языке, повествовательный императив может быть показателем неожиданности. Во второй части работы автором указана разница между набором семантических участников в „концепте“ прототипического и повествовательного императива.

Рад је посвећен једној од пренесених употреба императивних глагол- ских облика у савременом руском и српском језику – приповедачком императиву. У првом делу овог рада аутор износи тезу да и у српском језику императивни облик може преузети на себе улогу маркера неочекиваности, док се у другом бави анализом семантичке структуре „концепта“ приповедачког императива и долази до закључка да се она битно разликује од семантичке структуре „канонског“ императива.