Автор в работе анализирует существительные јато, крдо, рој, стадо, чопор и пр., имеющие функции оформляющего партикуляризатора, они являются частью устойчивых сочетаний: јато птица 'стая птиц', крдо говеда 'стадо крупного рогатого скота', рој мува 'рой мух', стадо оваца 'стадо овец', чопор паса 'стая собак'. Цель работы – на основе полисемантической струтуры приведенных существительных показать, что они в первичных значениях функционируют в виде одного типа оформляющего партикуляризатора для обозначения группы, видов животных, из-за чего надо рассмотреть в каком соотношении они находятся с другими членами синтагматической группы. Анализ показывает, что во вторичных семантических реализациях выражается совокупность, множество людей, неживых энтитетов и пр., подчеркивающих лексическую совокупность.

У раду се анализирају именице јато, крдо, рој, стадо, чопор и сл. које имају функцију партикуларизатора-уобличивача и део су устаљених спојева речи: јато птица, крдо говеда, рој мува, стадо оваца, чопор паса. Циљ рада је да се на основу полисемантичке структуре наведених именица покаже да у примарним значењима функционишу као један тип партикуларизатора-уобличивача за обележавање скупине животињских врста, те је потребно сагледати у каквом су саодносу са другим члановима синтагматског скупа, док се у секундарним семантичким реализацијама исказује збир, мноштво људи, неживих ентитета и сл., чиме се наглашава лексичка збирност.