Статья представляет собой вклад в изучение развития лексикографической теоретической мысли и стандартизации языкового выражения современной сербской терминологии в области православной духовности на основе комментариев и заметок лексикографического типа автора Димитрия Богдановича, дано вместе с его переводом Лестница Иоанна Лествичника. В статье также рассматриваются лингвистические термины из области адаптации и приспособления слов иноязычного происхождения, т.е. формирования языкового выражения словами родного языка для терминов из иностранных языков – прежде всего греческого. В центре внимания находится авторский словарь в конце книги, в котором описаны значения небольшого числа важнейших слов и выражений. Извлечение определенного количества слов и описание их значения вместе с приложенными филологическими комментариями представляет собой значительный вклад не только в правильное восприятие произведения, но и в развитие филологической и лексикографической мысли о переводах, кальках, неологизмах и т. д. , а также нормативно-стилистическое отношение к ним. Принимая во внимание эти факты, автор данной статьи считает, что плодотворная филологическая работа Димитрия Богдановича ценна для сербской теоретической лексикографии и нормативных исследований.

Рад представља прилог изучавању развоја лексикографске теоријске мисли и нормирања језичког израза савремене српске терминологије у домену православне духовности на основу коментара и напомена лексикографског типа аутора Димитрија Богдановића уз његов превод Лествице светог Јована Лествичника. У раду су, такође, размотрени и лингвистички термини из домена прилагођавања и адаптације речи странога порекла, односно уобличавања језичког израза речима домаћег језика за појмове из страних језика – превасходно грчког. У средишту пажње је ауторов речник на крају књиге, у којем су описана значења мањег броја најважнијих израза који би, без објашњења, могли читаоца довести у недоумицу. Издвајање одређеног броја речи и опис њиховог значења, уз приложене филолошке коментаре, представља значајан допринос не само за правилну рецепцију дела него и за развој филолошке и лексикографске мисли о преведеницама, калковима, неологизмима и сл., као и о нормативном и стилском односу према њима. Узимајући у обзир ове чињенице, аутор овог рада сматра да је плодан филолошки рад Димитрија Богдановића драгоцен и за српску теоријску лексикографију и нормативистику.