Polazeći kako od postojećih naučnih uvida, analize aktuelnih globalnih izazova, tako i od potreba društva u Srbiji, ovaj rad je usmeren na izučavanje mogućnosti promena postojećih javnih politika, koje bi uvažavale prava intelektualne svojine, očuvale prednosti digitalne transformacije, a pritom poštovale principe inkluzivnosti i socijalne pravednosti, kao i slobodu izražavanja i stvaralaštva. Podaci i uvidi izloženi u okviru sprovedenog istraživanja nedvosmisleno su potvrdili njegovu osnovnu polaznu pretpostavku: u kontekstu ubrzane digitalizacije, ekonomski slabiji subjekti lakše odustaju od različitih akata koji se odnose na sticanje i upravljanje pravima intelektualne svojine. Drugim rečima, digitalni jaz povećava i jaz kada je u pitanju dostupnost i, posledično, ekonomska i društvena valorizacija različitih prava intelektualne svojine. Prevazilaženje ove situacije moguće je samo uz primenu snopa mera koje bi vodile reformama postojećih javnih politika, među kojima su: sistemska analiza podataka o zahtevima za zaštitu različitih prava intelektualne svojine, procena realnih društvenih i privrednih posledica digitalizacije u ovoj oblasti, veća transparentnost u radu državnih organa, sistemska i ciljana edukacija i kritičko, prilagođenije usvajanje pravnih tekovina EU u ovoj oblasti.