Значај неговања језика као националног обележја можда се најбоље потврђује на примеру српс ког народа, кроз његове успоне и падове у пос ледњим вековима. Недовољна брига о српс ком језику, било са лингвис тичког аспекта (дијалектолошка, нормативис тичка ис­траживања), било са аспекта његове зас тупљенос ти у нас тавном процес у (методика нас таве језика), по правилу је најављивала, или значила криз у нације, како на културолошком тако на политичком плану. Данашњи прис туп наших основношколс ких и средњошколс ких уџ­беника значајним јез ичким питањима, као што су рас­прос трањеност српс ких народних говора и њихов удео у нас тавном процес у, показује да има још прос тора да се овим питањима приступи стручно и објективно, али, у исто време, како би рекао Доситеј, и „на полз у српс кога рода”. Диалект и норм а в преподавании сербского язы­ка Состояние и перспективы Резюме В работе рас­сматриваетс я соотношение диалекта (локального говора) и литературного языка (нормы) в преподавании серб­ского языка. Указываетс я как на методичес кие ис­токи данного вопрос а у серб ов (Доситей Об­радович, Вук Караджич, Ст. Новакович и др.), так и на современное положение дел в сфере преподавания серб­ского языка. Автор считает, что необ­ходим более организованный подход к отдельным аспектам, начиная с вопрос а рас­прос транения серб­ского языка на Балканах. Кроме того, более прис тальное внимание следует уделить преподаванию серб­ского язык в тех диалектных облас тях, где имеютс я сущес твенные отличия от сис темы литературного языка.