Za pandemiju kovida-19 odgovoran je nov korona virus, SARSCoV-2. Kolektivnim imunitetom, prag je iznad 50 odsto, lanac transmisije virusa će se prekinuti. Taj imunitet se stiče na dva načina: prirodnim širenjem bolesti i vakcinisanjem. Dok se čeka na efekat vakcinisanja i sticanje imuniteta širenjem bolesti, zaraza se može obuzdavati epidemiološkim postupcima, a lečenje kovida-19 svodi se na potpornu terapiju. Faktori rizika koji otežavaju bolest uključuju gerijatrijsko doba, pušenje duvana, dijabetes, arterijsku hipertenziju, vaskularnu bolest bronhijalnu astmu i hroničnu opstruktivnu plućnu bolest (COPD). Pošto pušenje duvana dovodi do težeg oblika i veće smrtnosti usled kovida-19, zato su u doba pandemije mnogi pušači motivisani da manje puše ili ostavljaju duvan. Da se olakša odvikavanje pušenja, apstinencijalne poremećaje olakšavaju farmaceutski pripravci nikotina, bupropion (Zyban) i vareniklin (Chantix). Svetska zdravstvena organizacija saopštava da je do novembra 2020 bilo više 164 kandidata za vakcinu u predkliničkom ispitivanju, a 48 vakcina su tada klinički procenjivane, a danas ih je već desetak u kliničkoj upotrebi. Za sticanje neophodnog praga kolektivnog imuniteta u svetu, možda je neophodna proizvodnja blizu 16 milijardi doza vakcine i da se organizuje uspešno brzo globalno vakcinisanje. U Srbiji se suzbijanje kovida-19 može najkasnije očekivati krajem 2021. ili početkom 2022. godine.