Sažetak Ovaj rad ispituje uticaj interpersonalne pravednosti, altruizma i psihološke nesigurnosti na radne performanse nastavnog osoblja u obrazovnom sektoru. Cilj istraživanja je analizirati direktne i indirektne odnose između navedenih konstrukata, s posebnim naglaskom na medijacijsku ulogu altruizma. Empirijsko istraživanje provedeno je na uzorku od 117 nastavnika u Bosni i Hercegovini, primjenom PLS-SEM pristupa. Rezultati pokazuju da interpersonalna pravednost nema direktan statistički signifikantan uticaj na radne performanse, ali ostvaruje signifikantan indirektni uticaj putem altruističnog ponašanja nastavnika. Nadalje, psihološka nesigurnost pokazuje negativan, ali slabiji efekat, pri čemu se njen uticaj dodatno ublažava kod nastavnika s većim radnim iskustvom u organizaciji. Ovi nalazi doprinose razumijevanju psihosocijalnih mehanizama u obrazovnom kontekstu, naglašavajući važnost prosocijalnog ponašanja kao ključnog posredničkog faktora. Praktične implikacije ukazuju da unapređenje radnih performansi nastavnika ne proizilazi direktno iz pravednog ophođenja, nego iz njegove sposobnosti da podstakne altruistična ponašanja, što naglašava potrebu da školsko rukovodstvo aktivno razvija kulturu međusobne podrške i saradnje među nastavnicima.