Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje uticaja udaljenosti domaćinstva (kuće/stana) na spremnostgrađana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Imajući u vidu sve lokalnezajednice u Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi poplava, metodom slučajnog uzorka odabranoje njih devetnaest od ukupno 150 opština i 23 grada i grada Beograda. U odabranim lokalnim zajednicama istraživanjeobavilo se u onim delovima koji su bili najugroženiji u odnosu na visinu vode ili potencijalni rizik. U samom anketnomispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultatiistraživanja ukazuju: građani koji žive u domaćinstvu udaljenom do 2 km od izvora potencijalne poplave u najvećojmeri preduzeli su preventivne mere u cilju smanjenja materijalnih posledica, na razmišljanje o spremnosti podstiču ihdugotrajne kiše, znaju šta je poplava, poznaju bezbednosne procedure reagovanja. Suprotno tome, građani koji žive udomaćinstvu udaljenom preko 10 km od izvora potencijalne poplave u najmanjoj meri preduzeli su preventivne mereu cilju smanjenja materijalnih posledica, angažovali bi se u nekom od prihvatnih centara za pružanje pomoći žrtvamapoplave, na razmišljanje o spremnosti podstiču ih dugotrajne kiše. Orginalnost istraživanja ogleda se u činjenici dau Srbiji nije nikada sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitalo stanje spremnosti građana za reagovanje. Rezultatiistraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti građana za reagovanje.Istraživanje ukazuje na koji način treba uticati na građane s obzirom udaljenost njihovog domaćinstva (kuće/stana) odreke kako bi se spremnost podigla na viši nivo.