Рад представља студију случаја која има за циљ да допринесе проучавању односа који су комунистичке партије у Југославији и Бугарској имале према националној прошлости и македонском питању. То је уједно и покушај да се протумачи однос комунизма и национализма у послератној Европи – у оним годинама у којима су комунистичке партије и даље морале доста да ураде како би учврстиле власт. Зато је једно од кључних полазишта овог рада претпоставка да су партије свесно радиле на изградњи херојског култа, уподобљавајући га својим идеолошким основама и актуелној политичкој ситуацији, како би на тај начин учиниле још више на плану „мобилизације маса“ и популаризације сопствених политика. Револуционар Гоце Делчев је изабран зато што је након Другог светског рата био слављен и у Бугарској и у НР Македонији, са неоспорним местом у оба национална пантеона. У раду је анализиран период од 1941, када устанком у Македонији тамошњи партизани под окриљем Комунистичке партије Југославије (КПЈ) започињу интензивно да употребљавају име и лик Гоце Делчева у својој пропаганди, па до 1950. године, када у обе државе долази до именовања насељених места по Гоце Делчеву. Тежиште рада биће смештено на 1946. и пренос његових посмртних остатака из Софије у Скопље, као највећи и кључни догађај када је у питању инструментализација херојског култа овог револуционара.