Bol je peti vitalni znak u kliničkoj medicini, time je značaj terapije istog nesporan. Hronični kancerski bol predstavlja poseban entitet, time je i terapija istog za sve one stručnajke koje se svakodnevno susreću sa ovom vrstom pacijenata, kompleksna i izazovna kako u godinama iza, tako i u budućnosti. Koncept “kancer preživelih” iako po defi niciji robustan, predstavlja onkološku stvarnost. Zahvaljujući nepretku u svim onkološkim terapijskim modalitetima, broj ovih pacijenata će i dalje biti u porastu što nam daje obavezu da terapiju hroničnog kancerskog bola svakodnevno unapređujemo. Opioidi su i dalje osnovni terapijski izbor za lečenje jakog hroničnog kancerskog bola. U Republici Srbiji izbor “novih” opioidnih analgetika je dobar. Međutim upotreba istih je još uvek na niskom nivou, najviše zbog i dalje prisutnog fenomena opiofobije. Razumevanje patofi ziološkog mehanizma hroničnog kancerskog bola je kompleksno ali izvodljivo. Uz razumevanje istog, izbor terapije opioidima je lakši, a posebno ukoliko se stručnjaci iz ove oblasti opredele za neki od najnovijih vodiča terapije hroničnog kancerskog bola. Savremeni princip 5 As koji je predložila NCCN 2019.g. put je ka pravilnom terapijskom izboru. Primena četvorostepene skale u oceni i terapiji bola u odnosu na raniju trostepenu koju je dala SZO, je takođe put ka efikasnijoj analgeziji. Kontraverze u savremenom pristupu lečenju kancerskog bola postoje u vezi primene kanabinoida, pri čemu su poslednje preporuke protiv primene istih. Dokazano je da morfin i drugi opioidi imaju različite efekte na imuni system i to uglavnom negativan. Bol sa druge strane takođe ima negativan uticaj na imunološki sistem čoveka pa time i njegovo prisustvo uslovno rečeno može dovesti do progresije karcinoma. U uslovima kada nemamo drugih izbora za lečenje jakog kancerskog bola, opioidi ostaju osnov istog. S tim u vezi nada u prevazilaženje ove vrste problema stoji u danas prisutnom razvijanju novih neopioidnih molekula.