Предговор Странице које стоје пред вама првенствено су намењене онима који се спремају у ходочашће на Свету Гору, али и онима који желе да сазнају нешто више о њој, како она живи, а пре свега како она изгледа, посебно онима који нису у могућности да је посете. Зато највећи део књиге чине фотографије места које сам посетио током протеклих више од десет година ходочашћа по Светој Гори. Како волим фотографију и фотоапарат скоро увек носим са собом, током ходочашћа је настала збирка од неколико хиљада фото­графија. Њих, као и утиске са путовања, делим са пријатељима и познаницима, највише путем друштвених мрежа. На основу реакција оних који су их видели, као и честих разговора са њима, закључио сам да већина мало или недовољно зна о Светој Гори. Зато сам одлучио да направим ову фото-монографију, те да кроз фотографије и основне податке о монашкој заједници на Атону, Свету Гору приближим свима који су жељни да о њој сазнају више или је посете. Изабрао сам неколико стотина фотографија и сместио их у ову књигу као фото путопис са једног дугог виртуелног ходочашћа током којег су посећени сви манастири и скитови, и на десетине келија. Фотографисање унутар објеката у већини манастира и скитова није дозвољено, сем ако се за то тражи и добије благослов. Фотографисање у порти је најчешће дозвољено, али не у свим манастирима (на пример у Дионисијату за то треба добити благослов). Сем у ретком приликама, нисам тражио благослове, па су због тога на већини фотографија приказани спољашњи изгледи грађевина, тек понекад је то унутрашњост. Само онда када је то било дозвољено (као у Скиту пророка Илије), или када сам, можда, злоупотребио могућност да фотографишем у порти, користио отворена врата или прозоре католикона или параклиса. Да књига не би била само сликовница, одлучио сам да на почетку укратко опишем шта је, како је и када настала и како живи монашка република. Пошто нисам историчар, нити се осећам компетентним да детаљно пишем о томе, приказ ће бити врло концизан, само оно најбитније. Други, позванији и компетентнији су написали много тога, ја бих могао само да понављам већ написано. Иако ми то није била првобитна намера, током писања сам одлучио да у књигу додам поглавље које ће бити мали приручник за ходочаснике. На Фејсбуку (Facebook) сам пре више од десет година направио групу „Света Гора : : Άγιον Όρος : : Mount Athos“ (https://www.facebook.com/groups/SvetaGora.AgionOros) која данас има око 6000 чланова. Све чешће у групи се траже савети, информације, помоћ или постављају питања како отићи на Свету Гору. То је био разлог да у овом поглављу опишем како се долази до дозволе за улазак на Свети Гору, како де добијају благослови за ноћење у неком од манастира, како се до Свете Горе и на њој путује и која писана и неписана правила важе на њој. Редослед фотографија које следе након тога одговара редоследу манастира у хијерархији Свете Горе, а претходе им најосновнији подаци о сваком од њих. Како свака монашка насеобина припада некоме од манастира, њихови описи су укључени у почетни текст, а њихове фотографије следе фотографије матичног манастира. Подаци који су изнети сакупљани су годинама, током припрема за поклоничка путовања, а извори су им десетак књига и много сајтова. Неке податке сам сазнао и на предавањима која организује Друштво пријатеља Свете Горе или од пријатеља са којима сам ходочастио. Немогуће ми је да разлучим из ког извора потиче који наведени податак, па они нису директно цитирани (уосталом, то би било превише цитата). На крају књиге је зато наведен списак све литературе коју сам користио, а која је уједно извор за детаљније информације о Светој Гори и њеним манастирима. Последњи одељак књиге чини мала збирка фотографија предела, биљака и животиња Атона, који су ми током пешачења светогорским стазама привукли пажњу. Њима само желим да покажем да овај део света с правом називају вртом, Богороди­чиним вртом.