Vremenska distanca od gotovo jednog veka od pojave prvih objekata Moderne i osamdesetak godina od izgradnje prvih objekata modernističkog pokreta u Nišu, predstavljaju dovoljno dug istorijski period da se izvrši objektivna i kvalitetna valorizacija doprinosa i uticaja koji je ovaj pravac u arhitekturi izvršio na stvaranje urbane matrice Niša. Postavši banovinski centar, grad se ubrzano izgrađuje sledeći obrasce i uticaje koji su stizali iz Evrope, ali ponajviše iz prestonice - Beograda. Moderna, kao funkcionalan arhitektonski izraz bez dekorativnih elemenata, odnosi prevagu u Nišu početkom 30-ih godina prošlog veka, pa je sve do Drugog svetskog rata ona dominantan arhitektonski obrazac koji arhitekti koriste. Na osnovu sprovedenog istraživanja u doktoratu navode se bitne karakteristike niške Moderne na planu Tipologije, Urbanog statusa, Funkcije i Oblikovanja.