U ovom radu autor ukazuje na značaj energetske efiksnosti kao dijela energetskog sistema. Energetska efikasnost se zasniva na ekonomskim i ekološkim aspektima. Kohezija ekonomskih i ekoloških faktora dovodi do stvaranja energetske efiksnosti. Posebnu pažnju treba posvetiti energetskoj efikasnosti u sektorima neposredne potrošnje, zgrada, industrije i saobraćaja, jer su tu najveći mogući efekti. Nekontrolisanu i prekomjernu upotrebu energenata, kao problem, prepoznale su prvenstveno razvijene zemlje koje su ustanovile da dosadašnji pristup potrošnje energije nije održiv.Iz tog razloga Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization, ISO) razvila je standard ISO 50001:2010, Sistemi energetskog upravljanja – Zahtjevi s uputstvom za korištenje, koji će pomoći organizacijama da upravljaju energetskom efikasnošću sa ciljem smanjenja troškova energenata.Navedeni standard je u identičnom obliku prihvatio i Evropski komitet za standarde (European Committeefor Standardization CEN) kao EN ISO 50001:2011. U radu su prezentovani komparativni podaci o energetskoj efikasnosti zgrada u Bosni i Hercegovini i Evropskoj uniji.