Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava svetska ekonomija je nezaposle- nost. Nezaposlenost je gorući svetski ekonomski i socijalni problem. Sa njim se suočava skoro svaka zemlja u svetu, uz ozbiljne preteće političke implikacije i posledice. Nezaposlenost je jedan od najtežih ekonomskih problema, jer znači izostanak proizvodnje i prihoda, izaziva visoke fiskalne troškove, prido- nosi značajnoj razgradnji ljudskog kapitala, povećava nejednakost u društvu, a izaziva i značajna psihološka opterećenja ostavljajući doživljaj beskorisnosti i bezizlaznosti. Ekonomsko stanje u zemlji di- rektno utiče na nivo zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti. Razumljivo, ekonomsko stanje određuje od- nose na tržištu rada i način njegovog funkcionisanja. Obzirom da je reč o tržištu specifičnog faktora proizvodnje, klasične metode ekonomske politike za regulisanje odnosa na tržištu (preko ponude i tražnje) ne mogu se dosledno primeniti. Upravo zbog toga tržište rada zahteva poseban tretman prilikom postavljanja strategija, vođenja makroekonomske i sektorske politike, kao i posebnu strategiju i politiku rešavanja problema vezanih za njegovo funkcionisanje. Naravno, preduslov za to je ocena ekonomskog stanja. Zapošljavanje je trošenje čovekove energije i vremena u procesu proizvodnje. To je radni input u privredi, a u ekonomiji ovaj pojam opisuje stvaranje svih onih dobara i usluga koji po definiciji ulaze u društveni proizvod. Suština zapošljavanja kao proizvodne aktivnosti je činjenica da njime izvođač dobija pravo na dohodak.