Na udruženost razlicitih metabolickih poremecaja kao sto su poviseni nivo secera u krvi, hipertenzija i giht prvi je ukazao svedski doktor Kylin 1 dvadesetih godina proslog veka. Pre nesto vise od pola veka Vague 2, 3 iz Marseillea ukazao je da na visok rizik za pojavu bolesti krvnih sudova utice ne samo kolicina nego i raspodela masti (androgeni, muski tip gojaznosti). Deset godina kasnije, 1966, Camus 4 prvi je upotrebio naziv metabolicki sindrom (trisindrom) i upozorio da je kod bolesnika sa secernom bolescu, hiperlipidemijom i gihtom znatno povecana mogucnost pojave bolesti krvnih sudova. Godine 1968. Haller i sar. 5 prosirili su pojam metabolickog sindroma i njime obuhvatili jos i gojaznost, dislipoproteinemiju (poremecen odnos lipida u krvi), secernu bolest tipa II, giht i povisen krvni pritisak. Nakon toga, metabolicki sindrom pada u zaborav tokom dvadesetak godina, a 1988. godine Reaven 6 opisuje sindrom X, pod kojim podrazumeva secernu bolest tipa II, dislipidemiju, povisen krvni pritisak i otpornost na insulin (insulinska rezistencija) . Reaven je naglasio da pod dislipidemijom podrazumeva povisenje nivoa triglicerida i sniženje vrednosti HDL holesterola i smatra da insulinska rezistencija nije poseban metabolicki poremecaj. Iako naziv ukazuje da je u pitanju udruženost vise razlicitih poremecaja koji nisu potpuno istraženi (simbol X) i cine jednu nepoznanicu, on se ipak zalaže za termin sindrom X i smatra da su nazivi metabolicki ili dismetabolicki sindrom, koji su ustanovljeni i najcesce korisceni u Evropi, neodgovarajuci, jer se oslanjaju na nejasan termin „metabolicki“. Treba naglasiti da se sindrom X koristi kao termin i u kardiologiji. Odnosi se na pojavu tegoba anginoznog karaktera, sa pozitivnim testom fizickog opterecenja i normalnim nalazom na koronarnim krvnim sudovima . Kako je u osnovi citavog poremecaja insulinska rezistencija, DeFronzo i Ferrannini 8 predložili su naziv sindrom insulinske rezistencije (insulin resistance syndrome – IRS). Najverovatnije ce, vremenom, ovakva definicija sindroma biti jos neprikladnija, kada se broj poremecaja koji se dovode u uzajamnu vezu, a koji su povezani sa posledicnom insulinskom rezistencijom i hiperinsulinemijom, bude povecao. Može se reci da jos uvek ne postoji terminoloska saglasnost o ovom sindromu. Evropljani i dalje govore o metabolickom ili plurimetabolickom sindromu 9, , a upotrebljava se i naziv „mrtvacki kvartet“ , „sindrom vesternizacije“, „Reavenov sindrom“. Amerikanci za navedeni sindrom upotrebljavaju termin sindrom X ili sindrom insulinske rezistencije. Svi se slažu da su bolesnici s tim sindromom veoma ugroženi kada su bolesti srca i krvnih sudova u pitanju .