The subject of this dissertation is a complex analysis of spatial meanings of non-pronominal adverbs in modern Russian and Serbian languages. The paper processed those categories of adverbs that we consider to be the most relevant, relying on previous research. Similarities and differences were presented in use of non-pronominal adverbs in modern Russian and Serbian languages, while, apart from this, the description of subsystem of non-pronominal adverbs with spatial meaning was given, together with the principle and method of functioning of the stated subsystem. Given that subsystems with spatial meaning in the Russian and Serbian languages often interlace, paradigmatic and syntagmatic relations between these subsystems were examined where possible. Basic hypotheses relate to assertions that the subsystem of non-pronominal adverbs with spatial meaning is organized in the form of hierarchized semantic oppositions; then, that according to orientation aspect and static/dynamic aspect non-pronominal adverbs with spatial meaning in the Russian and Serbian languages largely correspond; that specificity of the Serbian language is manifested in rarer use of non-pronominal adverbs with spatial meaning compared to the Russian language, which is compensated by the use other word classes; that, finally, the localizer is not named using non-pronominal adverb with spatial meaning, but it can be established on the basis of narrower or broader context. Hence, we aimed in this dissertation to describe spatial meanings of each adverb examined in the paper according to orientation aspect and static/dynamic aspect, to give a schematic view of examined adverbs, to cross-reference adverbs with similar spatial meaning in these two languages, as well as to compare adverbs with similar spatial meaning within one language...

Предмет ове дисертације представља комплексна анализа просторних значења незаменичких прилога у савременом руском и српском језику. У раду су обрађене оне категорије прилога које сматрамо најрелевантнијим, ослањајући се на претходна истраживања. Представљене су сличности и разлике у употреби незаменичких прилога у савременом руском и српском језику, док је, поред тога, пружен опис подсистема незаменичких прилога са просторним значењем, као и принцип и начин функционисања наведеног подсистема. Како се подсистеми са просторним значењем у руском и српском језику често преплићу, размотрени су и парадигматски и синтагматски односи између тих подсистема, тамо где је то могуће. Основне хипотезе односе се на тврдње да је подсистем незаменичких прилога са просторним значењем организован у виду хијерархизованих семантичких опозиција; затим, да се према оријентационом и кинетичком аспекту незаменички прилози са просторним значењем у руском и српском језику у великој мери подударају; те да се специфичност српског језика манифестује ређом употребом незаменичких прилога са просторним значењем у односу на руски језик, а која се компензује употребом других врста речи; на крају, да се локализатор не именује незаменичким прилогом са просторним значењем, већ се може установити из ужег или ширег контекста. Дакле, у дисертацији смо тежили да опишемо просторна значења сваког разматраног прилога у раду према оријентационом и кинетичком аспекту, дамо схематски приказ разматраних прилога, упоредимо прилоге са сличним просторним значењем у ова два језика, као и да упоредимо прилоге са сличним просторним значењем у једном језику...