U subotu, 26. aprila 1986. godine u ranim jutarnjim satima (01:23), dve uzastopne snažne eksplozije, razorile su krov bloka 4 cernobiljske nuklearne elektrane (NE). Ogromne kolicine dima, gasova, građevinskog materijala, grafita i radioaktivnog materijala nasle su se u 2 km visokoj pecurki iznad NE. Procenjuje se da je tokom akcidenta i narednih pet dana u atmosferu oslobođeno oko 10 × 10 Bq . Požar koji je nastao posle eksplozije, vrlo brzo je zahvatio ceo blok 4 i uzrokovao pojavu dodatnih kolicina gasova i dima. Najteže − najkrupnije cestice (vece od 10 μm) padale su iz oblaka na tlo u neposrednoj blizini NE. One su nosile 80−90% neisparljivih radionuklida. Manje cestice (0,5−10 μm) bile su nosene vetrom promenljivog pravca veoma daleko, najpre ka zapadu i severu, a zatim ka jugoistoku. Prema zvanicnim podacima na teritoriji bivseg SSSR-a, prvenstveno na teritoriji Ukrajine, Belorusije i Ruske Federacije, preko 150 000 km bilo je kontaminisano iznad granicne vrednosti od 37 kBq/m. Vrednosti vise od granicne doze, a manje od 185 kBq/m izmerene su u skandinavskim zemljama (Finskoj, Norveskoj i Svedskoj), Austriji i balkanskim zemljama, sa ukupnom povrsinom od 45 000 km. Akcident ovako velikih razmera nije bio ni u najslobodnijim pretpostavkama razmatran u planovima cernobiljske NE za resavanje mogucih akcidentnih situacija . U cernobiljskom akcidentu povisenim dozama zracenja bio je izložen veoma veliki broj stanovnika severne hemisfere, a najvise radnici angažovani na resavanju akcidenta, bilo da se radilo o neposrednoj − akutnoj intervenciji ili o aktivnostima u fazi rasciscavanja terena, zatim stanovnici visokokontaminisanih regiona koji su vrlo brzo bili evakuisani i stanovnici manje kontaminisanih regiona koji nisu bili evakuisani. Akutno izlaganje radnika