Kriza izazvana pandemijom KOVID 19 buknula je u martu 2020. godine, donela je vreme neizvesnosti kako za pojedince, tako i za privredu i preduzeća . U prvim mesecima krize, nastala je i najveća materijalna šteta za preduzeća, ali i gubitak radnih mesta za određen broj zaposlenih lica. Predmet ovoga rada je ponašanja razvijenih zemalja i analiza tržišta rada tokom pandemije. Cilj istraživanja je da se pokaže šteta izazvana pandemijom KOVID 19 i kakve su posledice koje su dovele do velikih promena. U radu je korišćen teorijsko-metodološki pristup koji se ogleda u opisno-analitičkoj metodi. Dobijeni rezultati ukazuju na velike negativne efekte po ekonomije zemalja koje su najviše pogođene ovom pandemijom. Došlo je i do promene u međunarodnim odnosima na primer, odnosu SAD i Kine. Zaključak je da je tokom pandemije došlo do poremećaja komunikacije i istaknuta je socijalna distanca. Iz tih razloga je korišćen digitalni marketing kako bi nadomestio komunikaciju proizvođača sa zaposlenima i potrošačima. Prethodna svetska ekonomska kriza iz 2008. godine, ali i ova iz 2020. godine, doprinele su da se neformalni rad kao oblik rada još više razvije. U potpuno nepovoljnom položaju našli su se ženska radna populacija i mladi koji traže zaposlenje, slabije obrazovani, kao i teško zapošljive kategorije kao što su na primer invalidi rada.