• Research softwareclose
• Other research productsclose
• Open Access close
• DAIS - Digitalni arhiv izdanja SANU close
• COVID-19 close

We have before us the sixth issue of INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. This is the second issue in a row dedicated to the global crisis caused by the Covid-19 pandemic. After the overwhelming response from all over the world to the call for papers and provocative inspections that ensued, here we wanted to discuss the ways in which technology shapes and enables work in the areas of music, arts, humanities, and the education process, this time inviting our collaborators to discuss the shortcomings and struggles of the working processes in these fields. The main theme, “Music, Art and Humanities in the Time of Global Crisis”, expanded from the Main Theme section into the interviews as well.

Обележавање пола века од када је преминуо Игор Стравински (1882–1971) протекло је у сенци пандемије ковида, па се научно разматрање подстакнуто том годишњицом продужило. Тако се њему придружује и Главна тема у новом броју Музикологије (34), с низом студија посвећених Стравинском, које потичу из излагања на Студијском дану организованом 2021. године на Одсеку за музичке студије Националног и Каподистријасовог универзитета у Атини. Заступљене теме покривају широк спектар проблематике у вези са свим трима фазама стваралаштва Стравинског (руска, неокласична и серијална), укључујући при томе и питања естетике, као и утицаја и рецепције његовог дела. Стаматис Зохиос изнова отвара питање везе Стравинског с руским фолклором, контекстуализујући дела овог композитора из такозваног „руског” периода с референцама на историјат руске фолклористике. Зохиос закључује да је Стравински пратио пут својих претходника из 19. века (Глинка и Петорица) у употреби фолклорних извора за своје композиције, али, за разлику од њих, није користио студије настајале у његовом времену; стога, није се упустио у екстензивну и дубинску претрагу постојећих извора о руском фолклору, већ се уместо тога ослањао на проверене изворе и студије из 19. века. Чланак Ивана Мудија осветљава део стваралаштва Стравинског с фокусом на његова духовна дела из перспективе његовог познавања филозофије Жака Маритена, а у контексту филозофских потреса у међуратној Француској. Муди обраћа посебну пажњу на то како Стравински интерпретира Маритенову идеју homo faber-a, „човека-творца”. Истовремено, он не занемарује композиторово руско порекло, закључујући да су дела која су овде сагледавана једнако утемељена у руском пореклу Стравинског као и у његовим искуствима на Западу. Катерина Левиду даје нови поглед на Поетику музике, а нарочито на питање доприноса Пјера Сувчинског овом подухвату. Њено истраживање креће се изван очекиваних места за посматрање, односно изван петог поглавља (које је написао Сувчински) и добро познате референце ка идејама Сувчинског о музици и времену. На тај начин ће Поетика интригантно постати најмање очекивана платформа за презентацију и дисеминацију позиција повезаних с одређеним нитима „евроазијства”, руског емигрантског интелектуалног и политичког покрета, с којим је Сувчински био близак. Кристоф Флам фокусирао се на касно стваралаштво Стравинског и разматрао га из перспективе експресивности. Конкретно, овај аутор је истакао експресивне, семантичке и самореференцијалне димензије у касним делима, које се у њима појављују с нарочитом јасноћом и делимично противрече уобичајеним оценама ове музике као апстрактне и конструктивистичке, а такође изазивају и композиторове личне изјаве. С чланком Едварда Кембела остајемо у послератном добу, али се фокус помера с дела Стравинског по себи на утицај његовог рада на франкофону послератну авангарду, односно на Пјера Булеза, Жана Барака, Анрија Пусера и Мишела Филипоа. Кембелова анализа извлачи на површину утицај који је Стравински имао на ове композиторе на нивоима ритмичке иновације, употребе звучности, хармонија, инструменталне боје, музичке форме, као и поларитета висине тона. Последња два чланка прилазе раду Стравинског из перспективе естетике, с референцама ка филозофији његовог савременика, Хелмута Плеснера. Јаковос Штајнхауер расправља о значењу телесности и плеса у стваралаштву Стравинског, одлазећи изван историјски документованог интересовања овог композитора за балетску музику. Балетска музика Стравинског, како Штајнхауер показује, постиже стање „посредоване непосредности”, одржавајући тако дистанцу у односу на субјективни израз, без којег, пак, постаје апстрактна. Коначно, Маркос Цецос нуди нову критику Адорнове критике Стравинског, реферирајући на Плеснерову филозофску антропологију. Он, стога, изазива Адорнове погледе који Стравинског сврставају у нехумане и примитивне, показујући уместо тога да његова музика достиже, у историјски адекватним модерним терминима, конститутивну рефлексивност људског отелотвореног стања. Рубрика Varia овом је приликом нешто сажетија – доноси три студије, али су њима маркирана различита поља музиколошких истраживања. Бојана Радовановић студиозно се бавила проучавањем експресивних средстава у делима за глас српског композитора Југа Марковића, али и питањима из домена односа композитора и вокалног извођача. Циљ овог подухвата био је да путем анализе одабраних композиција допринесе осветљавању Марковићевог еклектичног стила, као и да се он позиционира у међународне кругове стваралаца који се гласом баве на нетрадиционалне начине. Истраживање Марије Динов представљено овом приликом односи се на кинестетичке гестове, односно телесне покрете извођача током перформанса, а укључујући сопствена пијанистичка искуства, посебну је пажњу посветила Бетовеновим клавирским сонатама. Објашњење утицаја карактера физичких покрета тела на музичко дело укључило је осврт на стварање музичког дела, а с друге стране и на сензације током његовог извођења, што је сугерисало шири закључак о посебној важности разумевања ’кинетичке енергије музике’. Последњи у овом делу часописа је чланак Дине Војводић Николић, посвећен музичким критикама Петра Бингулца, као посебно важном делу његовог доприноса српској културној историји и музикологији. Анализирани су текстови публиковани у часопису Мисао, указано је на Бингулчев начин мишљења и метод рада, а компаративном анализом с критикама других аутора дата је основа за његово позиционирање у српској музичкој критици у периоду између двају светских ратова, када је поменути часопис излазио. Прилози у рубрици Научна критика и полемика односе се на недавно одржан научни скуп и на зборник за који је изостала дужна пажња због публиковања током пандемије ковида. Марија Маглов припремила је критички осврт на међународни симпозијум посвећен раној дискографској индустрији, актуелној теми у контексту студија медијализације и индустријализације музике, који су организовале хрватске колеге, марта ове године. Овај прилог нарочито је важан, с обзиром на то да се не очекује уобичајен тематски зборник радова свих учесника симпозијума. Ни зборник Rethinking Prokofiev, који је представио Милош Браловић, није настао на основу научног скупа, већ је резултат оригиналних архивских, аналитичких, односно извођачко-интерпретативних истраживања опуса овог композитора. Реч је о издању на којем су ангажовани водећи стручњаци у интерпретацији остварења Прокофјева, од уредника до аутора, те завређује посебну пажњу научне јавности. Редакција часописа Музикологија срдачно захваљује на сарадњи др Катерини Левиду, доценту на Одсеку за музичке студије Националног и Каподистријасовог универзитета у Атини, која је овом приликом преузела дужност гошће-уреднице за рубрику Тема броја. Изузетну захвалност изражавамо свим колегама које су прихватале посао рецензената и допринеле квалитету публикованих студија. The commemoration of the fiftieth anniversary of Igor Stravinsky’s death (1882–1971) remained in the shadows of the covid-19 pandemic, which caused the prolonged response of the scientific community in terms of new readings of the composer’s opus. The Main Theme in the new issue of Muzikologija-Musicology (No. 34) makes a contribution to this response with a series of studies dedicated to Stravinsky, originating from presentations at the Study Day organized in 2021 by the Department of Music Studies of the National and Kapodistrian University of Athens. The topics cover a wide range of issues relating to all three phases of Stravinsky’s creation (the Russian, the Neoclassical and the Serial), including questions of aesthetics, as well as the impact and reception of his work. Stamatis Zochios revisits the question of Stravinsky’s relationship with Russian folklore, by contextualising the composer’s output of the so-called “Russian” period with reference to the history of Russian folkloristics. Zochios concludes that Stravinsky followed in the footsteps of his nineteenth-century predecessors (Glinka and the Mighty Five) in drawing on folk sources for his compositions, yet unlike them, he did not make use of studies from his own time; hence, he did not delve into an extensive and in-depth survey of the existing sources of Russian folklore but, instead, relied on established sources and studies from the nineteenth century. Ivan Moody’s article sheds light on Stravinsky’s output with a focus on his religious works through the perspective of his acquaintance with Jacques Maritain’s philosophy, in the context of the philosophical ferment in Interwar France. Moody pays particular attention to Stravinsky’s interpretation of Maritain’s idea of homo faber, “man the maker”. At the same time, he does not ignore the composer’s Russian origins, concluding that the works under examination are equally grounded in Stravinsky’s Russian background and his experiences in the West. Katerina Levidou sheds new light on the Poetics of Music, specifically the question of Pierre Souvtchinsky’s contribution. Her examination moves beyond the obvious places to look, namely the fifth chapter (written by Souvtchinsky) and the well-known reference to Souvtchinsky’s ideas on music and time. The Poetics thus emerges as a most unexpected platform for the presentation and dissemination of positions associated with a certain strand of “Eurasianism”, the Russian émigré intellectual and political movement, with which Souvtchinsky was closely associated. Christoph Flamm focuses on Stravinsky’s late output and considers it from the perspective of expressiveness. Specifically, he highlights expressive, semantic and self-referential dimensions in the late compositions, which emerge there with particular clarity and partly contradict the usual assessments of this music as abstract and constructivist, but also challenge the composer’s own statements. With Edward Campbell’s article we remain in the post-War era, yet the focus shifts from Stravinsky’s work per se to the impact his output had on the Francophone post-war avant-garde, namely Pierre Boulez, Jean Barraqué, Henri Pousseur and Michel Philippot. Campbell’s analysis brings to the surface the influence Stravinsky had on such composers on the level of rhythmic innovation, and the use of sonorities, harmonies, instrumental colour, musical form as well as pitch polarity. The last two articles approach Stravinsky’s work from the perspective of aesthetics, with reference specifically to the philosophy of Stravinsky’s contemporary, Helmuth Plessner. Iakovos Steinhauer discusses the meaning of corporeality and dance in Stravinsky’s work, moving beyond Stravinsky's historically-documented interest in ballet music. Stravinsky’s ballet music, as Steinhauer demonstrates, attains a “mediated immediacy”, thus maintaining a distance from subjective expression, without, however, becoming abstract. Finally, Markos Tsetsos offers a new critique of Adorno’s criticism of Stravinsky with reference to Plessner’s philosophical anthropology. He, therefore, challenges Adorno’s view that Stravinsky regresses to the inhuman and primitive, demonstrating, instead, that his music affirms, in historically adequate modern terms, the constitutive reflectivity of the human embodied condition. On this occasion, the Varia section is more concise, to balance out the breadth of the Main Theme. It contains three studies that map out three different fields of musicological research. Bojana Radovanović has studiously examined the expressive means in the works for the voice of the Serbian composer Jug Marković, including the questions from the domain of the relationship between the composer and the vocal performer. By analysing Marković’s selected works, she aims to illuminate his eclectic style and situate him in the international circles of composers who deal with the voice in non-traditional ways. Marija Dinov’s research presented in this issue deals with kinesthetic gestures, i.e. bodily movements of pianists (including herself) during performances, focusing on the performances of Beethoven’s piano sonatas. The explanation of the influence of physical movements on the musical work includes an overview of the creation of the musical work, and, on the other hand, of the sensations during its performance, which leads to a broader conclusion about the special importance of understanding the “kinetic energy of music”. The last article in this section of the journal is Dina Vojvodić Nikolić’s article dedicated to Petar Bingulac’s music criticism, as a particularly important segment of his contribution to Serbian cultural history and musicology. The author analyses Bingulac’s texts published in the journal Misao [Thought] and points to Bingulac’s way of thinking and methods of work, whilst also providing a comparative analysis with the music reviews of other contemporary critics and thus situating Bingulac’s writings within Serbian music criticism from the interwar period, when the journal Misao was published. Contributions in the section Scientific criticism and polemics refer to the recently held conference and to the collection which has hitherto attracted insufficient attention due to its publication during the covid-19 pandemic. Marija Maglov has prepared a review of the international symposium dedicated to the early recording industry, a current topic in the context of studies of medialisation and industrialisation of music, which was organized by Croatian colleagues in March 2023; this contribution is particularly important considering that the publication of the proceedings of the symposium is not expected. The collection Rethinking Prokofiev, reviewed by Miloš Bralović, did not result from a scientific conference either; it is the outcome of original archival, analytical, and performance-interpretive research of Sergei Prokofiev’s oeuvre. This collection has gathered together leading experts on Prokofiev’s works, from the editors to the authors, and it deserves special attention from the scientific community. The Editorial Board of the journal Muzikologija-Musicology would like to thank Dr Katerina Levidou, Assistant Professor at the Department of Music Studies of the National and Kapodistrian University of Athens, who served as Guest Editor of the Main Theme. We are very grateful to all colleagues who accepted the roles of peer reviewers and contributed to the quality of published studies.

The fifth issue of INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology is the second one we are preparing and publishing in the Covid-19 pandemic. And while the theme for the previous issue was conceived in a world unburdened with what has preoccupied our minds and lives in 2020, the theme for this one is directly shaped by it. During the Spring, when we were taken aback by the governmental measures and the fear of the “invisible enemy” (the use of militant vocabulary is rather prominent in the discourse surrounding the virus), the uncertainty for the future grew strong. However, at that time, we could not predict the longevity, brevity and consequences of the pandemic – in December we are still not certain, but we are getting tired. This is why I would like to thank all the authors for working with us in these trying times, unpacking what can only be a beginning of ‘a global crisis’ during the Summer and Autumn of 2020. The main theme of the issue, Music, Art, and Technology in the Time of Global Crisis, strives to capture this period through the lens of workers in art, music, and academia around the world, focusing on the role and place of arts and technology in our/their relocated institutional realities.

In the seventh issue of INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, we are continuing our series on themes dedicated to art, music, and humanities in times of global crisis. After dealing with more general questions regarding these areas of creation, in this volume we are thinking about the issue of mental and bodily health during the Covid-19 pandemic and its possible ties and representations in music and art.

Тема 31. броја часописа „Музикологија“ јесте Музичка критика, идеологија и политика. Тему броја уредила је др Ивана Медић, виша научна сарадница Музиколошког института САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру. Тема броја окупила је шесторо научника из Русије, Велике Британије, Немачке и Србије. Ешли Холдсворт Квин испитује рецепцију прослављеног руског пијанисте Николаја Орлова у британској музичкој штампи пре и после Другог светског рата. Светлана Савенко анализира Књигу о Стравинском Бориса Асафјева. Објављена 1929. године, то је једна од првих монографија посвећених том композитору. Патрик Бекер-Најдeнов прати догађаје из политички бурне 1968. године у бугарској музичкој култури, истражујући релације између фестивала „Прашко пролеће“, „Светског омладинског лета“ и „Софијске јесени“. Два опсежна рада посвећена су српским композиторима-академицима, њиховој писаној речи, односно, писаној речи о њима. Ивана Медић и Милош Браловић дали су исцрпну студију о критичкој рецепцији академика Станојла Рајичића, једне од централних личности српске музике друге половине XX века, чија је каријера трајала готово седам деценија. Аутори сагледавају рецепцију Рајичићевог стваралаштва у светлу историјских догађаја који су кључно утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Најзад, Јелена Јанковић-Бегуш представља списе и погледе академика Властимира Трајковића, композитора који је имао изражену склоност ка теоријској рефлексији о музичкој уметности. Ауторка је одабрала објављене списе у којима се уочава Трајковићево непрестано залагање за праведније вредновање српске уметничке музике у ширем, европском и светском контексту, али и у/националним оквирима. Обимна је и тематски разноврсна и рубрика „Varia“, у којој се налази шест студија. Оне се крећу између византолошке музикологије, барокних студија, особених увида у музику импресионизма, историје музичке периодике и праћења промена у положају музике и музичара у околностима актуелне пандемије ковида-19. Весна Пено улази у расправу о патријаршијском/константинопољском ифосу у новијој традицији грчког црквеног појања. Арети Цибула и Ана Марија Ренцпери Цону баве се настанком европске опере и питањем избора либрета. Франсис Најтс говори о клавирској музици Јохана Себастијана Баха, и то с обзиром на линију која води од музичког извођења до истраживања. Часопис „Гусле“ (1911–1914) добио је прву музиколошку студију, коју прати комплетна библиографија тога гласила (Александар Васић и Марија Голубовић). Марија Томић је презентовала минуциозну анализу композиције Сиринкс Клода Дебисија. Биљана Милановић се окренула актуелном тренутку: она је испитала однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије, и то на примеру београдских музичара. У рубрици „Научна критика и полемика“ приказане су три значајне научне монографске публикације посвећене православној духовној музици, музици ренесансе и историји Београдске опере. Завршним написом уредништво часописа „Музикологија“ са жаљењем се опрашта од прерано преминуле колегинице др Данијеле Кулезић-Вилсон, цењеног стручњака за филмску музику. The main theme of the 31st issue of the journal “Musicology” is Music Criticism, Ideology and Politics, guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate of the Institute of Musicology SASA and an alumna of the University of Manchester. The main theme of the issue encompasses original scientific articles written by six scholars from Russia, the United Kingdom, Germany and Serbia. Ashley Holdsworth Quinn examines the reception of the famous Russian pianist Nikolai Orlov in the British music press before and after World War II. Svetlana Savenko analyzes Boris Asafyev’s A Book About Stravinsky. Published in 1929, it is one of the first monographs dedicated to Stravinsky. Patrick Becker-Naydenov follows the events of the politically turbulent 1968 in Bulgarian music culture, exploring the relationship between the Prague Spring Festival, the World Youth Summer Festival and the Sofia Autumn Festival. Two comprehensive articles are dedicated to Serbian composers, fellows of the Serbian Academy of Sciences and Arts, putting in focus either their own writings, or the writings about them. Ivana Medić and Miloš Bralović wrote an extensive study on the critical reception of the work of academician Stanojlo Rajičić, one of the central figures of Serbian music of the second half of the 20th century, whose career lasted for almost seven decades. The authors discuss the reception of Rajičić’s work as related to a series of historical events that crucially influenced the development of Serbian art music in the twentieth century. Finally, Jelena Janković-Beguš presents the writings and views of academician Vlastimir Trajković, a composer who had a strong inclination towards theoretical reflection on music. The author has selected published writings which demonstrate Trajković’s lifelong commitment to a fairer evaluation of Serbian art music both locally and in the wider, European and global contexts. The “Varia” section, which includes six studies, is also extensive and thematically diverse, with articles encompassing the topics of Byzantine musicology, Baroque studies, the music of Impressionism, the history of musical periodicals, as well as changes in the position of music and musicians in the circumstances of the current Covid-19 pandemic. Vesna Peno discusses the patriarchal / Constantinople ifos in the recent tradition of Greek church chanting. Areti Tziboula and Ana Maria Rentzeperi Tsonou deal with the origins of European opera and the issue of libretto selection. Francis Knights writes about the piano music of Johann Sebastian Bach, considering the trajectory from musical performance to research. The magazine “Gusle” (1911–1914) received its first musicological study, supplemented by a complete bibliography of that journal (Aleksandar Vasić and Marija Golubović). Marija Tomić submitted a meticulous analysis of Claude Debussy’s composition Syrinx. Biljana Milanović writes about the current moment: she examines the attitude of musicians towards concert activities in the first year of the pandemic, using the example of Belgrade musicians. The section “Scientific Reviews and Polemics” presents three important scientific monographic publications dedicated to Orthodox church music, Renaissance music and the history of the Belgrade Opera. With the final article, the editorial team of the journal “Musicology” sadly bids farewell to the prematurely deceased colleague Dr Danijela Kulezić-Wilson, a distinguished expert in film music.